KO JE POBEDIO, A KO IZGUBIO U RATU KOJI TRAJE VIŠE OD 2 MESECA? Dve zemlje su imale POSEBNO mnogo koristi od sukoba Amerike i Izraela protiv Irana
Amerika i Izrael nisu ispunili svoja početna obećanja, a rukovodstvo režima u Teheranui iranski narod pretrpeli su velike gubitke.
Rat koji su SAD i Izrael pokrenuli 28. februara pod izgovorom „zaustavljanja iranskih nuklearnih i raketnih programa” ušao je u 65. dan, iako su borbe obustavljene zbog primirja.
Sukob koji se proširio na zemlje Persijskog zaliva kroz iranske odmazdne napade i dalje nema „pobednika”.
Vašington i Tel Aviv, koji su krenuli sa obećanjima „slobode i promene režima” za Irance i „oslobađanja od egzistencijalne pretnje” za Amerikance i Izraelce, još uvek nisu postigli svoje ciljeve.
Dok režim u Teheranu i dalje opstaje uprkos napadima i pritisku na kompromis, civili plaćaju cenu rata. Nasuprot tome, najveću korist iz američkog jačanja izvukli su njeni glavni rivali - Rusija i Kina.
Pravi gubitnici su ljudi
Prema analizi CNN-a, rat se deli u tri grupe: oni koji su izgubili, oni koji još nisu postigli jasan rezultat i oni koji su krizu iskoristili u svoju korist.
Analiza ukazuje da su pravi gubitnici civili. U Iranu je život izgubilo preko 3.600 ljudi. Istovremeno, teret za Irance dodatno je pogoršan pojačanom represijom režima, ekonomskim kolapsom i prekidima interneta.
U Libanu, koji je bio meta Izraela, raseljeno je 600.000 ljudi. Zemlje Persijskog zaliva pretrpele su ekonomske posledice iranskih odmazdi i zatvaranja Ormuskog moreuza.
Tok događaja je promenljiv za lidere
Na političkom frontu lidera, odnos snaga može se promeniti u svakom trenutku. Predsednik SAD Donald Tramp, koji je pre rata odustao od pregovora, bio je primoran da se vrati, iako je drugi krug pregovora propao.
Izveštaj Rojtersa navodi da bi, pošto rat nije doneo jasan rezultat, Tramp mogao da se nađe u težoj situaciji nego pre rata. Reputacija izraelskog premijera Benjamina Netanjahua takođe je narušena optužbama da je Izrael pritisnuo SAD da uđu u rat. U međuvremenu, režim u Teheranu, koji je izgubio lidere i morao brzo da se reorganizuje, i dalje opstaje.
Korist za Kinu i Rusiju
Međutim, postoje i oni koji su profitirali od previranja izazvanih ratom. Kina, pozicionirajući se kao „balansirajuća sila”, prošla je kroz krizu sa relativno malim štetama zahvaljujući energetskim rezervama i alternativnim izvorima. Rusija je, u međuvremenu, odahnula jer je pažnja sveta preusmerena sa rata u Ukrajinina Bliski istok.
Prema američkom "Volstrit džornalu", rat koji je opteretio vojne kapacitete Vašingtona postao je „izvor obaveštajnih podataka u realnom vremenu” za rivale poput Kine, Rusije i Severne Koreje.
Analiza sugeriše da su te zemlje imale priliku da prvi put posmatraju neko novo američko oružje u ovom sukobu.
Da li se spremaju nove tenzije?
S druge strane, prema stručnjacima, verovatnoća eskalacije tenzija raste zbog nedostatka ustupaka i SAD i Irana.
Nakon Trampove izjave da ne prihvata najnoviju ponudu Irana, u američkoj štampi su počeli da se pojavljuju izveštaji o mogućem povratku vojnih operacija.
Zvaničnik iranske Revolucionarne garde Mohamad Džafar Asadi ocenio je da SAD ne ispunjavaju svoje obaveze i rekao da je „obnova sukoba između SAD i Irana verovatna”.
Istovremeno, šef iranskog pravosuđa Golam Hosein Mohseni Ejei izjavio je da njegova zemlja ne izbegava pregovore, ali neće prihvatiti „nametnuti” mir.
Mirovni predlog Teherana u 14 tačaka
Pojavili su se detalji novog predloga koji je Iran poslao SAD preko posrednika iz Pakistana. Predlog od 14 tačaka uključuje poziv na okončanje rata u roku od 30 dana.
Ostali zahtevi uključuju ratne reparacije Iranu, povlačenje SAD iz regiona, ponovno otvaranje Ormuskog moreuza, prekid izraelskih napada u Libanu i ukidanje ekonomskih sankcija.
Dok vlasti u Teheranu poručuju da je „lopta sada u dvorištu SAD”, predsednik SAD Donald Tramp izjavio je: "Iranci nam ne nude dogovor koji nam je potreban. Mi ćemo se time baviti na odgovarajući način."
Govoreći o blokadi Ormuskog moreuza kao o „piratima”, Tramp je komentarisao zaplenu iranskog teretnog broda Tuska 19. aprila, rekavši: "Zaplenili smo brod, teret, naftu. Na neki način smo kao pirati, ali ne igramo igre."
Brod koji je pripadao Iranu je pod sankcijama
SAD su upozorile brodarske kompanije koje plaćaju Iranu za bezbedan prolaz kroz Ormuski moreuz, koji je pod dvostrukom blokadom, da bi mogle da budu pogođene sankcijama.
Prema AP-u, upozorenje koje je izdalo američko Ministarstvo finansija (OFAC) navodi da plaćanja Iranu za dozvole za tranzit nisu ograničena na gotovinu, već mogu uključivati i različite metode poput „digitalne imovine, barter sporazuma, neformalnih plaćanja ili davanja u naturi”.